Стручна пракса кроз спој теорије и праксе: Студенти стекли знања из области социјалне заштите, хуманитарног рада и управљања пројектима

Човекољубље већ дуги низ година успешно сарађује са Факултетом политичких наука Универзитета у Београду и Факултетом за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), пружајући студентима завршних година прилику да кроз стручну праксу стекну практична знања, развију професионалне вештине и упознају се са радом организација цивилног друштва.

Овогодишња стручна пракса реализована је као једна од активности пројекта „Јачање услуга психосоцијалне подршке и правног саветовања за особе које живе са HIV/AIDS-ом“, који Човекољубље спроводи са циљем унапређења квалитета живота особа које живе са HIV-ом кроз пружање психосоцијалне подршке, правног саветовања и едукативних активности. Пројекат се реализује у сарадњи са немачком организацијом Brot für die Welt, уз финансијску подршку Савезног министарства за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке (BMZ), а истовремено доприноси развоју будућих стручњака кроз повезивање академског образовања са практичним искуством.

Програм стручне праксе започео је упознавањем студената са радом Човекољубља, мисијом, вредностима и програмима које организација спроводи широм Србије. Током уводних сусрета студенти су разговарали са члановима програмског тима, стекли увид и упознали се са начином функционисања организације, планирањем и спровођењем активности, као и значајем међусекторске сарадње у пружању подршке различитим рањивим друштвеним групама.

Кроз осмишљен и тематски структуриран програм стручне праксе, студенти су свакодневно комбиновали студијске посете установама и организацијама из области социјалне заштите са предавањима, презентацијама, радионицама и интерактивним тренинзима у просторијама Човекољубља, као и другим организацијама, чиме су теоријска знања непосредно повезивали са практичним искуствима.

Један од садржаја праксе било је представљање пројекта Humanitarian Volunteering for Solidarity Activities, током којег је волонтерка ангажована на пројекту говорила о свом искуству волонтирања на пројекту, као и о волонтирању у различитим земљама. Кроз личну причу представила је значај међународног волонтирања, истакавши да оно доприноси развоју солидарности, емпатије, интеркултуралних компетенција и професионалних вештина. Сусрет је инспирисао студенте да размишљају о волонтирању као важном облику личног и професионалног развоја, али и као начину активног доприноса заједници.

 У оквиру стручне праксе организована је и посета организацији Хлеб живота, где су се студенти упознали са мисијом организације, њеним програмима и начином пружања подршке корисницима. Кроз разговор са запосленима стекли су увид у изазове хуманитарног рада и значај развоја квалитетних социјалних услуга.

Посебно значајан сегмент праксе био је посвећен Програму подршке особама које живе са HIV-ом. Психотерапеуткиња ангажована на програму говорила је о свом професионалном искуству, изазовима у раду са корисницима и значају психосоцијалне подршке у унапређењу квалитета живота особа које живе са HIV-ом. Додатну вредност овом сусрету дали су корисници програма који су са студентима поделили своја лична искуства живота са HIV-ом, говорећи о изазовима са којима се суочавају, значају подршке, прихватања и борби против стигматизације. Овакав непосредан контакт омогућио је студентима да развију дубље разумевање важности емпатије, поверења и индивидуалног приступа у раду са корисницима.

Студенти су посетили и Potent – Национални центар за сексуално и репродуктивно здравље, где су их стручни сарадници упознали са радом центра и услугама које пружа грађанима. Посебан акценат стављен је на добровољно поверљиво саветовање и тестирање (ДПСТ) на полно преносиве инфекције, као и на значај превентивног рада, едукације и правовременог информисања у области сексуалног и репродуктивног здравља.

Један од сегмената стручне праксе било је и упознавање са лиценцираним услугама социјалне заштите које Човекољубље пружа. Студенти су се упознали и са радом Прихватилишта за одрасла и старија лица „Свети Јоаким и Ана“ у Крагујевцу, где их је социјална радница, запослена у поменутом прихватилишту, упознала са радом прихватилишта, свакодневним активностима, стручним стандардима и изазовима у пружању подршке одраслим и старијим корисницима. Кроз конкретне примере из праксе студенти су стекли бољи увид у функционисање једне од лиценцираних услуга социјалне заштите.

Студенти су имали прилику да посете и Завод за заштиту одојчади, деце и омладине, Радну јединицу „Моша Пијаде“, где су се кроз разговор са васпитачима и децом без родитељског старања која су смештена у дому упознали са начином организације рада у установи, као и са изазовима са којима се запослени и корисници сусрећу у свакодневном раду и животу.

Имали су прилику да се упознају и са услугом хранитељства кроз разговор са децом која одрастају у хранитељским породицама, што им је омогућило да из непосредне перспективе разумеју значај породичног окружења, подршке и квалитетне бриге за децу без родитељског старања.

Напомињемо да је учешће свих корисника који су поделили своја лична искуства било искључиво добровољно и засновано на њиховој слободној вољи и жељи да студентима приближе сопствену перспективу коришћења услуга система социјалне заштите. Кроз њихове приче студенти су имали прилику да боље разумеју изазове са којима се корисници суочавају, као и значај подршке из угла оних којима су услуге намењене. Човекољубље посебну пажњу посвећује заштити приватности, достојанства и права својих корисника, због чега се сви овакви сусрети организују уз њихову претходну сагласност и пуно поштовање етичких принципа рада.

Циљ овако конципиране стручне праксе био је да студенти сагледају перспективу и пружалаца услуга и корисника, како би у свом будућем професионалном раду развили боље разумевање потреба корисника и пружали услуге које су квалитетне, емпатичне и усмерене на стварне потребе појединаца.

У завршном делу стручне праксе одржан је интерактивни тренинг „Основе пројектног писања и спровођења пројектних активности“, током којег су студенти стекли основна знања из области управљања пројектима и израде пројектних предлога. Кроз практичне вежбе упознали су се са пројектним циклусом, као и са кључним елементима успешног пројекта. Посебан фокус био је на дефинисању општег циља и специфичних циљева, њиховом повезивању са планираним активностима, очекиваним резултатима и показатељима успеха.

Студенти су учили како да идентификују потребе циљне групе, дефинишу мерљиве циљеве, планирају активности, обликују очекиване резултате и развију логичну структуру пројекта у складу са захтевима донатора и позива. Како би стечено знање применили у пракси, на крају тренинга студенти су били подељени у тимове и добили задатак да осмисле сопствену организацију цивилног друштва, дефинишу њен назив и развију пројектни предлог.

Као теме својих пројеката одабрали су превенцију вршњачког насиља и унапређење квалитета живота старијих особа у руралним подручјима. Након израде пројектних идеја уследиле су презентације, током којих су представници Човекољубља постављали питања и давали сугестије из перспективе донатора, подстичући студенте да додатно разраде циљеве, активности, резултате и одрживост својих пројеката.

Овакав начин рада омогућио је студентима да сагледају процес евалуације пројектних предлога из угла донатора и боље разумеју критеријуме који утичу на одобравање пројеката. Завршне презентације показале су да су студенти успешно усвојили основне принципе пројектног планирања и разумели логику развоја квалитетног пројектног предлога.

Посебна пажња посвећена је пројектном циклусу, кроз који су студенти упознати са свим његовим фазама – од идентификације потреба и анализе проблема, преко планирања и израде пројектног предлога, имплементације пројектних активности, до праћења (мониторинга), евалуације и извештавања о оствареним резултатима.

Поред тога, пројектни координатори Човекољубља задужени за програме намењене младима и старијим особама представили су студентима пројекте које организација реализује. Студенти су се упознали са целокупним процесом развоја и имплементације пројеката – од идентификације потреба заједнице, припреме пројектних предлога и планирања активности, до спровођења, праћења резултата и извештавања донатора.

Представљени су успешно реализовани пројекти из претходних година, као и актуелни програми које Човекољубље тренутно спроводи, чиме су студенти стекли свеобухватан увид у начин на који се развијају и управљају пројектима намењеним различитим циљним групама.

Кроз спој теоријских предавања, студијских посета, разговора са стручњацима, корисницима и пројектним тимовима, студенти су стекли искуство које ће, заједно са академским образовањем, представљати значајан основ за њихов будући професионални развој.

Овакав концепт стручне праксе омогућава будућим професионалцима да развију практичне компетенције, боље разумеју рад организација цивилног друштва и стекну знања која ће им бити значајна у будућем професионалном ангажовању у областима социјалне заштите, хуманитарног рада и управљања пројектима.