Учење, солидарност и нове перспективе кроз међународно волонтирање

Почетком 2024. године, Човекољубље је започело реализацију трогодишњег пројекта у оквиру програма European Solidarity Corps, уз подршку Европске уније. Пројекат окупља организације из Србије, Европске уније и Африке са циљем промоције волонтирања, јачања солидарности међу заједницама и стварања прилика за младе да допринесу значајним друштвеним иницијативама широм граница.

Као део ове иницијативе, Марина Брага из Француске придружила се Човекољубљу као асистенткиња за прикупљање средстава. Кроз свој ангажман пружа подршку активностима прикупљања средстава, процесима планирања пројеката, идентификацији нових извора финансирања и доприноси дугорочној одрживости хуманитарних програма. Њена улога јој је такође омогућила да боље разуме процесе, координационе напоре и организационе механизме који омогућавају да хуманитарни програми ефикасно пружају подршку угроженим заједницама.

Од доласка у Београд у јануару, Марина упознаје другачију страну хуманитарног рада. Док су њена претходна искуства у невладиним организацијама на Малти, у Мексику и Индији била првенствено усмерена на директан рад са заједницама, ангажман у Човекољубљу пружио јој је прилику да истражи процесе развоја, спровођења и одржавања хуманитарних програма.

„Ово је први пут да радим на административнијој позицији, са мање директног рада на терену. Ово искуство ми је пружило другачију врсту учења.“

Кроз рад у Човекољубљу, Марина је стекла дубље разумевање сложености управљања хуманитарним пројектима и обезбеђивања ресурса неопходних за њихову реализацију.

„Ово је било драгоцено искуство које ми је показало колико сложен може бити унутрашњи, административни живот једне невладине организације, нарочито у периоду након обустављања USAID финансирања, када се многе организације суочавају са изазовима проналажења средстава како би наставиле да пружају непроцењиву подршку заједницама којима је она најпотребнија.“

Блиска сарадња на активностима прикупљања средстава, развоју пројеката, односима са донаторима и организационом планирању омогућила јој је да сагледа колико припреме и координације претходи пружању помоћи корисницима.

„Схватила сам да организације функционишу кроз сложене бирократске процесе, пажљиво планирање и специфичне административне процедуре које се значајно разликују од рада на терену. Посматрање ових унутрашњих процеса пружило ми је реалан увид у стрпљење и организационе вештине које су неопходне у позадини рада непрофитног сектора.“

Њено искуство додатно је проширило разумевање начина на који се локалне и међународне иницијативе солидарности осмишљавају, координирају и спроводе кроз сарадњу организација, волонтера, донатора и заједница.

Свакодневица и нова искуства у Србији

Ван пословних обавеза, Марина је прихватила живот у Србији и брзо успоставила рутину која јој је помогла да се осећа повезано са новим окружењем. Београд описује као град са живом и гостољубивом атмосфером.

„На личном плану, живот у Београду представља право задовољство, упркос саобраћајним гужвама које понекад могу бити веома изазовне. Мислим да тренутно више времена проводим у београдским аутобусима него у сопственом кревету.“

Активан начин живота постао је важан део њене свакодневице, док викенде посвећује волонтирању у локалној организацији за спасавање мачака. Као велики љубитељ животиња, управо то сматра једним од најлепших аспеката свог боравка.

„Подршка локалној заједници која брине о мачкама омогућила ми је да на веома личан начин дам свој допринос граду у којем тренутно живим.“

Поред волонтирања, успостављање свакодневне рутине помогло јој је да се осећа повезаније са градом и начином живота његових становника.

„Проналажење локалне теретане и одржавање редовне физичке активности помогли су ми да останем активна, стабилна и да се осећам као део локалне заједнице, а не само као посетилац.“

Марина је остала посвећена и својој љубави према језицима и култури. Као говорница шпанског језика, редовно посећује филмски клуб Instituto Cervantes, где ужива у филмовима на шпанском језику и упознаје људе различитих култура.

Поред Београда, део слободног времена посветила је упознавању других делова Србије. Недавне посете Новом Саду, Суботици и Палићу омогућиле су јој да обиђе православне и католичке цркве, синагоге, музеје и природне локалитете, истовремено учећи више о историји и културној разноликости земље.

„Ова путовања су ми показала колико је Србија разнолика и богата културом и једва чекам да у наредним месецима откријем још њених скривених драгуља.“

Учење, лични развој и планови за будућност

Један од највећих изазова током њеног боравка јесте учење српског језика. Ипак, Марина овај процес види као важан део свог културног искуства и посебно цени подршку коју добија од локалног становништва.

„Не постоји ништа слично осећају поноса када наручим црни чај без шећера уместо да кажем black tea without sugar или када госпођи која седи поред мене и моје мачке у аутобусу кажем да се мој мачор зове Дон Дијего са Кратким Репићем.“

Додаје да су људи у Србији увек спремни да пруже подршку када покуша да комуницира на српском језику. Као део програма, добила је прилику да учи српски језик и уписала је часове српског језика, што јој помаже да се још боље повеже са локалном заједницом и културом.

„Људи овде су веома стрпљиви и искрено цене сваки покушај да говорим њихов језик, чак и када на крају морам да питам: ‘Da li govorite engleski, francuski ili španski?’, када разговор постане превише сложен за мене.“

Осврћући се на досадашње искуство, Марина сматра да је њен боравак у Човекољубљу био подједнако значајан на професионалном и личном плану. Кроз ангажман у областима прикупљања средстава, планирања пројеката, сарадње са донаторима и организационог развоја стекла је још веће поштовање према раду који је неопходан за одрживост хуманитарних програма и њихов дугорочни утицај.

„Ово путовање са Човекољубљем пружило ми је дубоко разумевање невидљивог и неуморног организационог рада који одржава непрофитне мисије живим, док су ме Београд и шири регион дочекали прелепом природом, занимљивом културом и рутинама које доносе осећај стабилности. Радујем се свему што ме очекује у наредним месецима док настављам да истражујем, учим и развијам се.“

И док је током боравка открила много тога о Србији, једна ствар се ипак издваја као њен апсолутни фаворит:

„И наравно, не могу да пишем о свом искуству овде а да не поменем нову љубав свог живота – ајвар. Када бих сада урадила анализу крви, сигурна сам да бих била састављена готово искључиво од ајвара. То је, без икакве сумње, моје омиљено откриће у Србији.“

Кроз пројекат European Solidarity Corps, међународни волонтери попут Марине настављају да доприносе не само раду Човекољубља, већ и размени знања, искустава и култура које јачају солидарност и подстичу позитивне друштвене промене у различитим заједницама.