Obeležava se dan sećanja na preminule od AIDS-a

Obeležavanje ovog dana je i jedna od najstarijih i najvećih kampanja koja ima za cilj da podiže svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou, da poveća informisanost, promoviše solidarnost i mobiliše na zajedničke akcije u oblasti prevencije HIV-a i AIDS-a.

Poseban naglasak je na izazove sa kojima se ljudi koji žive sa HIV-om suočavaju zbog prisutne stigme i diskriminacije.

- Nakon više od 30 godina borbe, stigma i diskriminacija se i dalje dešava prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om, a u Srbiji je često doživljavamo u zdravstvenim i socijalnim ustanovama, pa čak i od najbližih osoba. To je nedopustivo u 21. veku - predočio je Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije i osoba koja već 19 godina živi sa HIV-om.

Težnja osoba inficiranih HIV-om je da žive u svetu bez stigme u kome se svaka osoba poštuje, ceni i ima mogućnost da napreduje, bude prihvaćena i uključena u društvo.

- Ne ubija virus - za njega postoji terapija, ubijaju dezinformacije koje izazivaju strah, osudu i diskriminaciju. Ubijaju sve one stvari koje neopravdano izazivaju sram i čine nas manje vrednim. Upravo takve pojave sprečavaju pojedince da dođu da se testiraju, a ukoliko su pozitivi da na vreme započnu lečenje, da pravovremeno potraže stručnu, ali i pomoć od onih koji žive sa HIV-om, kao i da pronađu utočište u porodici, negu i brigu u zdravstvenim i socijalnim ustanovama - istakao Bratislav Prokić, predsednik Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent iz Beograda.

Prema njegovim rečima, ovo udruženje je samo u ovoj godini već izgubilo dva korisnika koji su izvršili samoubistvo nakon saznanja da su HIV pozitivni.

Dalje širenje HIV-a i oboljevanje, odnosno umiranje od AIDS-a, moguće je sprečiti samo pravovremenim otkrivanjem infekcije i započinjanjem lečenja na vreme, kao i redovnim uzimanjem terapije.

HIV pozitivne osobe koje se uspešno leče i redovno uzimaju terapiju, nisu zarazne i mogu da prožive normalan ljudski vek, da imaju partnere, porodicu i zdravo potomstvo.

Iako dalje širenje HIV-a, kao i kvalitet života ljudi koji žive sa HIV-om najviše zavise od uspešnog lečenja, obeshrabruje činjenica da u Srbiji od 2018. godine na pozitivnu listu lekova koji se primenjuju za lečenje ovih pacijenata, nije stavljen nijedan savremeni lek.

- Ovi ljudi apsolutno zaslužuju najbolju terapiju koja postoji. Zabrinjavajuće je što se već pet godina čeka da se savremena terapija stavi na pozitivnu listu lekova iako je ista registrovana u Srbiji - kaže on.

Uvođenjem savremene terapije na pozitivnu listu mogu biti spaseni životi ljudi inficiranih HIV-om jer će biti lečeni terapijom koja je manje štetna. Na pozitivnoj listi lekova u Srbiji u ovom trenutku nalazi veliki broj lekova za HIV, ali u realnosti lekari ne prepisuju pacijentima većinu tih lekova, jer su čak 80 odsto njih toksični i štetni za pacijente.

- Apelujem da se proces stavljanja na pozitivnu listu lekova savremene terapije za HIV privede kraju i da se na taj način omogući da se u lečenju ovih pacijenata prate evropske moderne smernice, a ovim ljudima omogući kvalitetan život. Ako postoji lek koji 100 odsto sprečava dobijanje ove infekcije ne vidim problem da se takav lek stavi na pozitivnu listu u Srbiji i time spasu životi stanovništva - istakla je prof. dr Danijela Marić, infektolog Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.